Fudbalski klub Hajduk zvanično je osnovan 1925. godine, ali najstariji registrovani fudbalski klub u Kuli bio je KAFK – Kulski atletski fudbalski klub, osnovan davne 1913. godine. Prvu fudbalsku loptu u ovaj grad doneli su Andraš Futo i Veljko Jerkov Ljubiša, loptu su kupili u Budimpešti za dve tadašnje krune. Atraktivnost fudbalske igre prevashodno je bila na visokom nivou kod mlađe kulske populacije, da bi brzo sa oduševljenjem bila prihvaćena i kod starijih. Igralo se najčešće u sopstvenim cipelama, a često i bosonogi bez dresova u vlastitim košuljama.

Prvi svetski rat (1914. god.) prekinuo je rad najstarijeg fudbalskog kluba u Kuli, a tako je bilo i u drugim mestima. Igrači i sportski radnici su uglavnom bili na frontu a na iralištima su ostala mahom deca. Ali već jeseni 1917. godine od doraslih mladića i ponekih starijih igrača koji su se, koristeći razne okolnosti, našli kod svojih kuća – bilo je moguće sastaviti fudbalski tim. Tako je posle duže vremena KAFK oživeo, klupske prostorije otvorene su u hotelu „Kasina“ u centru grada, a na čelo uprave stali su novi ljudi: Geza Knefeli, Šandor Vikhart, Erne Dobler i dr. Sve oči Kuljana uprte su ka „Vašarištu“ !

Posle teških ratnih godina u novostvorenoj državi Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, za fudbalski sport u Kuli nastaje novo razdoblje razvoja i napretka. Kada je 1920. godine, u okviru Fudbalskog saveza SHS osnovan Subotički podsavez i u KAFK-u su počele ozbiljnije pripreme za predstojeće utakmice. Ograđuje se igralište, nabavlja se potrebna oprema, treninzima rukovodi Ferenc Platko a disciplina je na zavidnoj visini. U periodu 1920.-1921. boje kluba branili su: Ferenc Platko, Jožef Sep, Jene Halas, Martin Hausloner, Marton Marks, Križan Šmit, Andrija Futo, Jožef Šmutc (kapiten), Oto Knezi, Šandor Švrakin i Laslo Egeto.

Najupečatljivija ličnost svakako je bio trener i golman tima Ferenc Platko. Još pre dolaska u KAFK, Platko je nastupao kao golman za mađarsku fudbalsku reprezentaciju. Kada je 1923. godine napustio Kulu ponovo je bio u Mađarskoj, da bi potom prešao u Španiju gde je branio boje čuvenog katalonskog i planetarno popularnog kluba- slavne Barselone! Svoju fudbalsku karijeru Platko je okončao u Čileu, u kom je i preminuo 1977. godine.

Okupacija zemlje i početak Drugog svetskog rata i na ovim preostorima (1941. godine) zadali su velik i težak udarac Hajduku. Nekoliko igrača koje je okupator zatekao u domovima, zadesila je strašna sudbina – na mučki način su lišeni života, bili su to Borislav – Braca Pejčić, Rada Počuča, Milenko Madžarev i Laza Putnik. Među ubijenima tih prvih dana okupacije bio je i jedan deo klupskih funkcionera, a veliki broj navijača je lišen slobode, odveden u zarobljeništvo, maltretiran ili ubijan a sve u sklopu fašističkog terora Hortijevih honvedskih i njilaških jedinica.

U predvečerje jednog tmurnog, jesenjeg dana, posle nekoliko hiljada pređenih kilometara iz pravca Banata u Kulu ulaze oslobodioci – 19. 10. 1944. godine na trg Oslobođenja stižu borci ruske Crvene armije i vojnici srpske 7. vojvođanske brigade. Danas, posle više decenija, teško je opisati radost i raspoloženje konačno slobodnih Kuljana, lišenih ropstva i terora. U Kuli je ponovo optimizam na najvišem nivou, a grad je počeo ili bolje reći, posle 3.5 godine pauze, nastavio da diše punim plućima i krenuo putem oporavka i daljeg progresa, kao i u vekovima pre, kao i u decenijama posle.

Iako je ovaj uspeh deo rada čitavih generacija i desetina igrača, upravnika, hiljada navijača, pomenućemo samo neke. One koji su činili okosnicu elitnog Hajduka, početkom devedesetih godina.

M. Šćepanović, D. Damjanović, D. Grujić, Z. Sabo, N. Vezmar, Z. Popadić, R. Delić, D. Krčmar, Z. Malivuk, B. Šćepanović, G. Karanović, M. Radulović, J.Gajić, A. Smiljanić, D. Počuča,S. Delić, M. Grgurović, N. Gagić, R. Vuković, N. Marčić, Z. Mijović, jedna od klupskih legendi Niša Saveljić, te trener Milorad Sekulovi i njegov pomoćnik M. Bogdanović.

Svakako velike zasluge za ovaj uspon Hajduka, koji traje i danas nose i čelnici kluba, u prvom redu Radoman Vasović (predsednik kluba), Radomir Čurović (kasnije direktor), Aleksandar Vlaškalić (generalni sekretar, pa direktor), Zoran Simunović(direktor) i dr.

Evo i jednog novinskog članka, posvećenog Hajdukovom ulasku u elitu-

Prvoligaška groznica trese Kulu

Pevalo se do zore

Neizvesnosti više nema. Hajduk je od juče prvoligaš. Ostaju samo da se odigraju dva poslednja kola pa da se to i ozvaniči. Inače, minula nedelja ostaće zabeležena zlatnim slovima u analima fudbalskog kluba Hajduk. Pobedom nad Vrbasom (2:0) posle briljantne igre, Kuljani su ostvarili svoj najveći uspeh pošto su osvojili drugo mesto u Drugoj ligi i postali novi prvoligaši. Na ovaj način nagrađen je sistematski rad uprave kluba, stručnog štaba i, naravno, fudbalera. Navijači su, naročito u poslednjim utakmicama, kako na vlastitom stadionu, tako i na strani, pružali veliku pomoć ekipi Hajduka. Ulazak u Prvu ligu proslavljen je na veličanstven način. Nekoliko hiljada ljubitelja fudbala dočekalo je igrače po povratku iz Vrbasa, a veselje je trajalo do duboko u noć. Danas je na adresu kluba stigao i veći broj telegrama sa čestitkama za pravi podvig tima iz Kule. Trener Milorad Sekulović je posebno srećan jer je uspešno predvodio ekipu kroz mnoga iskušenja tokom ove sezone. - Teško je u ovom trenutku izraziti ono što osećam - rekao je posle susreta sa Vrbasom trener Sekulović. - Drago mi je što sam svoj najveći uspeh kao trener doživeo baš ovde, jer sam imao priliku da se kao igrač radujem pobedama Vrbašana čije sam boje godinama branio - kaže Sekulović. Pred susret sa Vrbašanima vladala je u redovima Hajduka izvesna strepnja. - Razloga za strahovanje je bilo, jer Vrbas ima dobar tim. Pokazali smo još jednom da možemo uspešno da igramo onda kada je najpotrebnije. Ekipa je dostigla vrhunac forme u pravo vreme. Protiv Vrbasa smo igrali dobro, bili bolji od našeg rivala upravo za ta dva gola. Inače, atmosfera je bila divna, prava fudbalska. Na tribinama se nalazilo oko 4.000 gledalaca koji su imali priliku da vide mnogo lepih akcija, dobre odbrane golmana i dva efektna gola. Bio bih prezadovoljan kada bi se češće na našim stadionima videli ovakvi spektakli, - podseća Sekulović.

Sigurno drugi

Do kraja prvenstva ostala su dva kola, a najbliži pratilac Radnički iz Beograda ima četiri boda manje od Hajduka. Ukoliko bi "majstori" zabeležili pobede u oba susreta, a Hajduk izgubio u Šapcu, ekipe bi se izjednačile po broju bodova. I pored toga Kuljani ostaju na drugom mestu pošto imaju bolji bilans u duelima sa Radničkim. Podsetimo, prošle jeseni su na svom terenu pobedili sa 4:1, a nedavno su kao gosti osvojili penal bod. Stoga je pitanje drugog mesta konačno rešeno.

Godine 2005. dolazi do promena u kulskom ponosu. Menja se rukovodstvo a klupski generalni sponzor kompanija Rodić MB, postaje samo donator. Suočeni sa situacijom u kojoj je i opstanak kluba u surovim vodama, zapravo okeanskim olujama modernog doba, visio o koncu Kuljani prave radikalne rezove. U iščekivanju privatizacije steže se kaiš, podmiruju se samo osnovne infrastrukruralne potrebe, a sav novac ulaže u igrački kadar.